"Lada granta" za 5.600 evra

Bez autora
Aug 30 2010

Najveći ruski proizvođač automobila "Avtovaz" plasiraće na tržište naredne godine jeftin model "lada granta", koji će se prodavati za 5.600 evra. "Avtovaz" je obnovio svoju najpoznatiju proizvodnu liniju i planira novi model do kraja 2011. Novo vozilo biće slično "Renoovom" popularnom kompaktnom modelu "tvingo". Ako "lada granta", naslednik "lade klasik", bude imala uspeha na tržištu, otvara se mogućnosti da se nova kola prodaju i izvan Rusije. S cenom od 5.600 evra, "lada granta" će biti jedan od najjeftinijih automobila u Evropi. Indijska kompanija "Tata", za sada, proizvodi najjeftinija kola na svetu, model "nano" koji košta oko 2.500 dolara. Drugu jefitni model "logan", francuski "Reno" izrađuje sa njegovom rumunskom filijalom "Dačija", koji je bio namenjen najpre tržištima u usponu, ali se sada dobro prodaje i u celoj Evropi. Ta francusko-rumunska saradnja, u poslednje vreme nailazi ne sve veću kritiku političara, koji tvrde da se njome ugrožava "Renoova" radna snaga u Francuskoj.

"Lada granta" za 5.600 evraNajveći ruski proizvođač automobila "Avtovaz" plasiraće na tržište naredne godine jeftin model "lada granta", koji će se prodavati za 5.600 evra, najavila je francuska kompanija "Reno" (Renault) koja ima partnerske odnose sa ovom ruskom auto-kućom.

“’Avtovaz" je obnovio svoju najpoznatiju proizvodnu liniju i planira novi model do kraja 2011”, izjavio je portparol "Renoa", kompanije koja poseduje 25 odsto akcija u ruskom preduzeću, piše "Liberasion," navodeći da će novo vozilo biti slično "Renoovom" popularnom kompaktnom modelu "tvingo."

Ako "lada granta", naslednik "lade klasik", bude imala uspeha na tržištu, otvara se mogućnosti da se nova kola prodaju i izvan Rusije, kažu u “Renou”.

S cenom od 5.600 evra, "lada granta" će biti jedan od najjeftinijih automobila u Evropi.

Indijska kompanija "Tata", za sada, proizvodi najjeftinija kola na svetu, model "nano" koji košta oko 2.500 dolara.

Drugu jefitni model "logan", francuski "Reno" izrađuje sa njegovom rumunskom filijalom "Dačija", koji je bio namenjen najpre tržištima u usponu, ali se sada dobro prodaje i u celoj Evropi.

Ta francusko-rumunska saradnja, u poslednje vreme nailazi ne sve veću kritiku političara, koji tvrde da se njome ugrožava "Renoova" radna snaga u Francuskoj.

Sredinom jula "Avtovaz" je objavio da je u drugom ovogodišnjem kvartalu ostvario neto profit, obračunat po ruskim računovodstvenim standardima, od jedne milijarde rubalja (oko 32,5 miliona dolara).

"Prve pozitivne rezultate od početka krize, ruski koncern je ostvario zahvaljujući programu recikliranja, koji je startovao 8. marta ove godine", rekao je predsednik "Avtovaza" Igor Komarov i naveo da je kompanija u drugom tromesečju udvostručila prodaju u odnosu na prvi kvartal.

Od pocetka krize "Avtovaz" je beležio gubitke koji su 2008. godine dostigli 24,7 milijardi rubalja (801 milion dolara), a 2009. se uvećali na 49,2 milijarde rubalja (1,56 milijardi dolara).

Kompanija je, da bi preživela, dobila državnu pomoć od 75 milijardi rubalja (2,43 milijarde dolara), posredstvom najvećeg akcionara, državne korporacije "Rostehnologije". Veći deo tih sredstava iskorišćen je za izmirivanje obaveza prema dobavljačima i vraćanje dugova bankama.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik